Biolosko preciscavanje otpadnih voda

2. Kako bakterije prečišćavaju vodu? Hraneći se organskom materijom iz vode, u prisustvu kiseonika, bakterije razlažu organsku materiju na ugljen-dioksid i vodu i pri tom deo organske materije ugrađuju u sopstvenu biomasu. Bakterijske ćelije bi bilo teško odvojiti od prečišćene vode da nemaju jednu vrlo važnu osobinu - sklonost da se udružuju. Mikroorganizmi se udružuju u flokule - pahuljičaste strukture koje se sastoje od živih i mrtvih ćelija mikroorganizama i produkata njihovog metabolizma. Ovakve strukture se talože, omogućavajući nam da u taložnicima odvojimo prečišćenu vodu od formiranog mulja. Na filmu se vide flokule koje su formirane tokom prvog dana u laboratorijskim uslovima, u već pomenutom eksperimentu sa "sintetičkom otpadnom vodom"

www.riparia.org.rs	POPULARIZACIJA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA U VOJVODINI BIOLOŠKO PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA AKTIVNIM MULJEM
	English
	Kako nastaje aktivni mulj Formiranje flokula Slobodnoplivajuće cilijate Puzeće cilijate Pričvršćene cilijate Višećelijske životinje Bioindikatori Vlaknaste bakterije	Radovi o aktivnom mulju (PDF) Galerija slika flokula Galerija slika protozoa Galerija slika vlaknastih bakterija NAZAD
	Aeracioni bazen u kom se gaji aktivni mulj	Prečišćavanje aktivnim muljem je jedan od najćešćih načina biološkog prečišćavanja komunalnih otpadanih voda. Primenjuje se kada je potrebno odstraniti rastvorenu organsku materiju iz vode. Glavni deo posla obavljaju mikroorganizmi koji se hrane organskom materijom, uz veštačko dodavanje kiseonika, čime se ubrzavaju procesi razgradnje i mikroorganizmima obezbeđuju dovoljne količine kiseonik . Osim što razlažu organsku materiju, mikroorganizmi je ugrađuju u sopstvenu biomasu koja koja, zajedno sa produktima metabolizma, formira mulj - polučvrstu materiju koja se može odvojiti od prečišćene vode.

	Prečišćena voda se u sekundarnim taložnicima odvaja od mulja	Prečišćena voda preliva preko rubova sekundarnih taložnika, dok istaloženi mulj odlazi na dalju obradu. Deo mulja se vraća u aeracione bazene, kako bi mikroorganizmi nastavili da se razmnožavaju (iako bi se mulj stvorio i razmnožavanjem mikroorganizama koji su već prisutni u otpadnoj vodi, ali se recirkulacijom mulja proces ubrzava). Anaerobnom razgradnjom dobijenog mulja se (takođe pomoću mikrorganizama), u kontrolisanim uslovima, dobija biogas (metan) koji se može koristiti kao gorivo, a zapremina mulja se znatno smanjuje i njegovi ostaci deponuju ili koriste kao đubrivo. Da bi prečišćavanje bilo efikasno i izbegli se problemi u tehnologiji, potrebno je dobro poznavanje ekoloških zakonitosti, mikrobiogije i organizama koji učestvuju u prečišćavanju vode.

	POD MIKROSKOPOM: KAKO MIKROORGANIZMI PREČIŠĆAVAJU VODU?
	(Učitavanje prikaza i filmova sa YouTube može da potraje, u zavisnosti od brzine Internet veze)

	1. Kako nastaje aktivni mulj? Da bismo pokazali način na koji se to dešava, uradili smo jedan eksperiment. Hranljivom rastrvoru (tzv. "sintetička otpadna voda", medijumu koji je po sastavu sličan otpadnim vodama iz domaćinstava), dodavali smo preko noći vazduh pomoću akvarijumske pumpe. Sve se odvijalo u nesterilnim uslovima. Podloga se preko noći "zamutila". Šta se zapravo desilo? Bakterije kojih je bilo u vodi su se razmnožile i nastavile da se razvijaju, hraneći se sastojcima iz rastvora. Na filmu se vide slobodne bakterijske ćelije...	Film: "Slobodne" bakterije u hranljivom rastvoru

	2. Kako bakterije prečišćavaju vodu? Hraneći se organskom materijom iz vode, u prisustvu kiseonika, bakterije razlažu organsku materiju na ugljen-dioksid i vodu i pri tom deo organske materije ugrađuju u sopstvenu biomasu. Bakterijske ćelije bi bilo teško odvojiti od prečišćene vode da nemaju jednu vrlo važnu osobinu - sklonost da se udružuju. Mikroorganizmi se udružuju u flokule - pahuljičaste strukture koje se sastoje od živih i mrtvih ćelija mikroorganizama i produkata njihovog metabolizma. Ovakve strukture se talože, omogućavajući nam da u taložnicima odvojimo prečišćenu vodu od formiranog mulja. Na filmu se vide flokule koje su formirane tokom prvog dana u laboratorijskim uslovima, u već pomenutom eksperimentu sa "sintetičkom otpadnom vodom" .	Film: Bakterije formiraju flokule - pahuljičaste strukture koje se talože
	GALERIJA SLIKA FLOKULA RAZLIČITOG OBLIKA I DIVERZITETA

	3. Bakterije nisu jedini stanovnici aktivnog mulja. U procesu prečišćavanja pridružuju im se i drugi organizmi - gljive, praživotinje i višećelijske životinje. Slobodnoplivajuće cilijate (trepljari) se hrane pojedinačnim bakterijskim ćelijama i na taj način doprinose da se voda "izbistri". Na filmu se vide cilijate koje su se takođe razvile tokom prvog dana eksperimenta sa "veštačkom otpadnom vodom"	Film: Slobodnoplivajuće cilijate u aktivnom mulju

	4. Puzeće cilijate "brste" bakterije sa površine flokula. Na taj način doprinose formiranju postojanih flokula pravilnijeg oblika koje se bolje talože. Na filmu je Aspidisca costata (inače čest stanovnik aktivnog mulja mnogih uređaja) na flokuli aktivnog mulja iz aeracionog bazena Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici .	Film: Aspidisca costata "pase" na površini flokule

	5. Pričvršćene cilijate filtriraju vodu. Sesilni trepljari, koji su "drškom" pričvršćeni za flokulu, hrane se tako što radom treplji usmeravaju vodu sa česticama hrane i filtriraju je. Vrste iz roda Vorticella su česti stanovnici aktivnog mulja.	Film: Vorticella sp. iz UPOV u Subotici

	6. U aktivnom mulju žive i višećelijske životinje. Vrste iz filuma Rotifera (Rotatoria), inače česte u površinskim vodama i vlažnim staništima, u aktivnom mulju se javljaju povremeno i, kao i ostali stanovnici aktivnog mulja, hraneći se doprinose stabilizaciji flokula.	Film: Rotifera u aktivnom mulju UPOV u Subotici

	7. Neki organizmi, osim što učestvuju u procesima prečišćavanja mogu da nam posluže kao bioindikatori - pokazatelji stanja u sitemu, i pruže nam korisne informacije za poboljšanje upravljanja tehnologijom. Prisustvo ameba, na primer, ukazuje da je sistem preopterećen i bogat lakorazgradivom organskom materijom	Ameba u aktivnom mulju UPOV u Subotici
	Spirili i spirohete (bakterije spiralnog oblika) su takođe indikatori organske opterećenosti i deficita kiseonika	Spirili u aktivnom mulju UPOV u Subotici
		Spirohete u aktivnom mulju UPOV u Subotici

	Raznovrsnost cilijata, naročito pričvrščenih, obično ukazuje na povoljno stanje u sistemu. Neki od pričvršćenih cilijata, kao npr. Carchesium, žive u kolonijama. GALERIJA SLIKA PROTOZOA	Carchesium - kolonijska pričvršćena cilijata u UPOV u Subotici

	8. Nisu svi mikroorganizmi "dobrodošli" u uređajima za prečišćavanje. Neki od njih mogu da otežaju procese prečišćavanja ili nepovoljno utiču na prečišćavanje "zauzimajući mesto" drugim, "korisnijim" organizmima. Vlaknaste (končaste, filamentozne) bakterije, na primer, svojim spletom vlakana mogu da otežaju prečišćavanje. Konci koji vire iz flokula ometaju njihovo taloženje i dovode do isplivavanja flokula.

	Neke vlaknaste bakterije, naročito ako su razgranatog oblika, mogu da izazovu stvaranje pene, što takođe otežava taloženje. GALERIJA VLANASTIH BAKTERIJA

	RADOVI O BIOLOGIJI AKTIVNOG MULJA:
	- Reh, Ž., Burger, B. (2007): Rešavanje problema prekomernog rasta vlaknastih bakterija iz roda Thiothrix u Uredaju za precišcavanje otpandih voda u Subotici. Medunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni cvrsti otpad i opasan otpad (37; 2007; Kruševac)
	- Burger, B., Reh, Ž. (2007): Cilijatne Protozoa u aktivnom mulju Uredaja za precišcavanje otpadnih voda u Subotici. Međunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni čvrsti otpad i opasan otpad (37; 2007; Kruševac)
	- Reh, Ž., Burger, B. (2007): Ekonomski značaj bioloških analiza aktivnog mulja u vodenju tehnološkog procesa precišcavanja otpadnih voda, XV naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Sokobanja, Zbornik radova Ekoist 07
	- Burger, B., Reh, Ž. (2007): Vlaknaste bakterije u aktivnom mulju uredaja za precišcavanje otpadnih voda u Subotici. Konferencija o korišcenju i zaštiti voda, "VODA 2007", Tara
	- Reh, Ž (2006): Uticaj skroba na kvalitet aktivnog mulja u Uredaju za precišcavanje otpadnih voda u Subotici. Zbornik radova Ekoist 06, (ISBN 86-80987-37-9), XIV naucno-strucni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Sokobanja, pp. 394-397.
	- Burger, B. (2006): Mikrobiološka karakterizacija aktivnog mulja Uredaja za precišcavanje otpadnih voda u Subotici. Međunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni cvrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), Zbornik radova (ISBN 86-82931-17-6) pp. 95-98
	- Reh, Ž. (2006): Interaktivni pristup biološkoj kontroli aktivnog mulja u Uredaju za precišcavanje otpadnih voda u Subotici. Medunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni cvrsti otpad i opasan otpad (36; 2006; Subotica), Zbornik radova (ISBN 86-82931-17-6), str. 99-1022
	- Burger, B. (2006): Problemi obezbeđivanja optimalne koncentracije kiseonika i posledicna slika aktivnog mulja na Uređaju za prečišcavanje otpadnih voda u Subotici., XIV naucno-strucni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Sokobanja, Zbornik radova Ekoist 06 (ISBN 86-80987-37-9), pp. 398-401